BUDUĆNOST U KOJU, ZAISTA, VERUJEMO!

     

Zapravo, naše društvo je poslednjih godina postalo avangarda. Ona zatucana, retgoragdna društva, žive po načelima koja su davno skrojena. Kada bi njih pitao, rekli bi da je to jedino moguće. Okupiš najumnije građane da napišu jedan dokument (Ustav) kojim ukazuješ ko si, odakle si i gde si krenuo. Sa našeg aspekta to su dosadna pitanja. Mi smo mi, imamo ime, prezime i adresu. Šta nam još treba? Da mislimo ko smo, kao društvo, u globalu? Bez veze. A gde smo krenuli? To se valjda zna. Većina muškog deo ovdašnjeg plebsa krenuo do prodavnice na pivo. Ženski, opet većina (ta manjina samo zagorčava život), krenuo na kafu i pretresanje sinoćnjih događaja sa Farme, Parova...Kažu, „onaj moj“ se uvek vrati kada je najzanimljivije, a žena sam mu, moram mu skuvati, oprati ...znate već. Ma idila!

      Elem, da se vratimo na ta dosadna društva. Rekoh, najumniji napišu Ustav i pitaju građane (a to treba postati) šta o tome misle. Ako ga građani potvrde, to je to. Zatim, oni manje umni (poslanici i ministri), kroje zakone u okvirima Ustava. Oni ispod njih (ili oni sami), posle zakona donose neka podzakonska akta da bi pojasnili zakon. Suština cele priče je da manje pametni ne mogu preko stava pametnijih! Drugim rečima, zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom, podzakonska akta sa zakonom...i tako funkcionišu već vekovima.  

       

Kod nas je, pak, društvo budućnosti. Oni koji su bili pametniji sada to više nisu. Oni koji sede u poslaničkim klupama ne znaju bolje od onih koji propisuju podzakonska akta. Kod nas je fluktuacija pameti na višem nivou. Zato je za nas normalno, a sa stanovišta prvo pomenutih suludo, da zakoni budu u koliziji sa Ustavom, da podzakonska akta budu suprotna zakonima. Uredbama i zaključcima da se vlada, i svi srećni. Da li smo onda pametniji „mi“ ili oni u retrogradnom svetu? Zato i ne čudi da ministarstvo prosvete donese pravilnik koj je suprotan zakonu. Pa neće se valjda držati zakona ko pijan plota? Jeste da su ti isti pre 6 meseci doneli zakon ali su od tada postali pametniji. Što bi sada smarali one u poslaničkim klupama (dasaka nema nigde, ni pod nogama ni u glavi) pa da im objašnjavaju naknadnu pamet? Napišeš, pošalješ, i to važi. Oni neka spavaju. Mislite li da će da se bune? Nema šanse. A što bi se bunili? Ovakvo društvo počiva na poretku u kome jedan misli. Da ne treba onaj ispred prodavnice, sa pivom u ruci, da se pita može li to tako?

      Garantujem, naše društvo ima budućnost! Doduše, negde drugo, ali je ima. Preživeti ovo znači biti spreman za sve. To mu dođe kao pripreme sportista. Prvo trče po planinama da bi posle umeli po ravnom. Nema razlike. A Ustav i zakone da mi lepo manemo. Trošimo vreme da ih pišemo, a već sutra postaćemo pametniji. Kome ti zakoni tada trebaju? Samo su teret.

       Živeli, i ne mislim samo na plebs ispred prodavnice!

Ja, imenom, prezimenom i adresom

(deo grozne i zatucane manjine)