Kako je laž postala otporna na istinu?

       

Kako da vam kažem, došlo je novo doba. Pojave kao što su laž, prevara, obmana, vređanje intiligencije...postale su otporne na dosadašnje lekove. Nisu više osetljive na istinu, moral, obraz, čast, poštenje...toliko su mutirale da im, ni terminološki, više ne odgovaraju dosadašnji nazivi.  Vreme je za nove.

Eto, juče smo u Zrenjaninu pravili špalir naprednim građanima našeg grada. Špalir je bio neobičan,  avangardan...a tako i mora u gradu u kome ništa nije normalno. Špalir se sastojao od 500 balona (flaša od 6l) napunjenih „Zrenjaninskom osom“, vodom autentične boje, ukusa i mirisa. Receptura je strogo čuvana tajna u našem JKP Vodovod i kanalizacija. Niko to ne ume bolje od njih. Elem, ti baloni su bili deo počasti i zahvalnosti za sva obećanja koja smo dobili, ali i sramežljiva poruka da bi mi malo nešto drugačije. Razmazili smo se, nemam šta da krijem. Čuli smo (za sada nepotvrđeno) da u nekim gradovima voda nema  boju, ali ni ukus ni miris. Zapanjujuće! Kako li to izgleda? Mi bi malo to da probamo.

Kako obično biva sa strogo čuvanim tajnama tako i juče, samo sat vremena nakon pomenutog špalira stigla je vest da nas nisu zaboravili. Kažu, osluškuju naše želje pa su unapred znali šta nam treba. Orvelova „policija misli“ živi u našem vremenu. Našoj sreći nema kraja. Živele naše velike vođe!

        Tim dopisom o kome vam pišem, u samo nekoliko rečenica, uspeli su da obesmisle laž, prevaru, obmanu, intiligenciju, kretenizam, idiotariju... Sve je to postalo jedno veliko ništa!

Da ne dužim, stigao je dopis od „konzorcijuma“  koji čine Sinerteck, Grupo Zilio Spa i Grupo Zilio d.o.o. Pomenuti „konzorcijum“ sedi na istoj adresi. Verovatno zbog lakše prepiske. Pomenutim kompanijama koje čine „konzorcijum“ upravlja ( i kao odgovorno lice u pravnom licu za potrebe kredita kod Erste banke (misionarskog društva)) samo jedan čovek, izvesni gospodin Obradović.  Verovatno da se uštedi na troškovima, kraće traju sastanci „konzorcijuma“, sve odluke su jednoglasne... naprosto uspešan model. To je ono što se iz dopisa ne vidi, ali se zna. Ne samo zna, već postoje papiri koji to potvrđuju. Banka je tu u misionarskoj ulozi. Kako su saopštili, oni su su dali kredit Obradovićevom ličnom konzorcijumu jer im je „interes da građani Zrenjanina piju ispravnu vodu“ (ne znam gde se nalaze oni aplauzi u stikerima). Nadalje, na prvi pogled (autentičan dopis medijima u JPG prilogu) vidi se da štede na još mnogo toga. Na primer, zašto trošiti toner da štampaš memorandum, zaglavlje? Zašto trošiti pare na pečate, potpise (kada jedan čovek treba da troši svoju hemijsku olovku na tri potpisa? Kako bi to i izgledalo?), pa opet na toner da se štampa, ako svi sve znamo? Domaćinski! Treba dodati da se u domaćinsko poslovanje može svesti i privatna mail adresa sa koje se šalje. Neće valjda za taj „konzorcijumčić“ otvarati zasebenu mail adresu? Šta, to ne košta ništa? Kako to?

         U istom word tekstu, prebačenom u nekom „online“ konvertoru, piše sve ono što tera na razmišljanje. Ne, neee... ne mislim da o tome treba razmišljati, ma jok, mislim na traženje novih terminoloških rešenja! Tu piše, da su se oni (konzorcijum), sastali sa predstavnicima Grada Zrenjanina (sa kim?), predstavnicima Vlade RS (opet, sa kim?), i predstavnicima banke (šta će oni tu? Ja još nikad nisam vodio banku u šoping kada podignem kredit). Na tom tajnom sastanku (da nije valjda bi neko iz Vlade RS, ili Grada Zrenjanina obevestio javnost o ishodima), kažu da su se „svi učesnici složili sa modelom rešavanja problema“.  Bravo, samo, možda sam dosadan, ali KOJIM MODELOM? Mislim, dosadašnji model im nije prošao jer posao nije radilo javno preduzeće. Nije to slučajno, to znači da poslom vezanim za zadovoljenje elementarne potrebe svakog živog stvora (vodom) mora da se bavi preduzeće koje je u VLASNIŠTVU tih građana. Mislim, javno preduzeće valjda to znači. Mi, građani smo vlasnici! Kako onda „dogovoren model“, a ne pitaš građane?

Kažu, nadalje, da će opet biti probnog rada? Pa ni prošli se nije desio. Mame mi, Dević tako kaže. A onda, kada se on „završi“ doći će do kupoprodajnog ugovora između investitora ( banka, konzorcijum ili neko treći, niko ne zna) i kupca. Možda sam budala, ali ko je kupac? Ako sam ja, bar da znam. A ja sam kupac i ako je kupac grad ili država. Jedino nisam kupac ako je neko „treće lice“ kupac pa nam da u koncesiju. Mislim, to bi next level, ni to ne mogu terminološki da odredim. To bi značilo da neko uzima pare, a mi vlasnici. Jbt. kako bi se to zvalo? Uznapredovalo javno-privatno partnerstvo? Kakav bi to mutant bio? Da bar budemo poznati!Budalaštinu da je sve novo, sjajno, uspešno, a na reč pisca (ne znamo ko je) neću ni da trošim vreme. Eto, napisah a ne znam terminologiju. Pomoć? 

      Nego, kada sam već tu, radi li tužilaštvo na ovom parčetu kopna? Bar neko? Možda sam prespavao jer se sećam da je neko pominjao da postoji.

      A da, pitaćemo, već koliko sutra, GDE JE PISANO SAOPŠTENJE, KO JE UČESTVOVAO U PREGOVORIMA OD STRANE GRADA, VLADE RS, KOJI JE TO MODEL O KOME SU SE DOGOVORILI, I KO JE PRODAVAC A KO KUPAC. Pitaćemo svašta JER SE NAS TIČE!

     Kada dobijemo odgovor, ja ću im kupiti pečat. Valjda i pravosuđe do tada vaskrsne.

Dević Independent Trading

     

U jednom gradu, neko nepoznat javnosti, poveže se na vodovodnu mrežu i pusti „nešto“ u istu. Nadležni kažu da nemaju pojma šta je to nepoznato lice pustilo u slavine 100.000 žitelja tog grada. To ne kažu u nekoj verbalnoj komunikaciji već napišu u zvaničnom dopisu. U tom gradu tužilaštvo još ništa ne radi a odgovorni i dalje sede na istim mestima. Naučna fantastika? Scenario iz Mućki? Nema serije, nema fantastike, TO JE ZRENJANIN!

        U pisanom odgovoru, na zahtev po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, direktor JKP Vodovod i kanalizacija kaže da NIKADA postrojenje nije pušteno u probni rad. Ko bi se sada setio bar 100 izjava u medijima u kojima su tvrdili suprotno? Nadalje, on (direktor, Ivan Dević) kaže da je ipak neko nešto pustio u vodovodnu mrežu, a on, direktor,  ne zna šta. Verovali ili ne! Moram  zalepiti odgovor, jer ko bi mi poverovao? Odgovor je zaveden pod brojem 1651 od 27. aprila 2018. godine.

         Drugim rečima, neko (a možemo da nagađamo ko) je imao pristup vodovodnom sistemu u Zrenjaninu i pustio “nešto”. Šta je to “nešto”, direktor vodovoda kaže da ne zna! Eto, možda sam ja  budala, ali zar direktor vodovoda nije odgovoran za ono što teče našim slavimama? Šta da je taj "neko" pustio cijanid? Ko bi bio kriv da je neko stradao? Verovatno mi koji im ne damo mira tražeći odgovore. Ko bi drugi? Kazaće da je voda zabranjena za piće pa kako da se neko otruje? Nisu čuli gradonačelnika koji kaže da on pije tu vodu? A možda su ga i čuli ☺ Da sam na njegovom mestu...

       I tako dolazimo opet na početak priče. Mi tražili da nam kažu šta kupuju, a oni kažu "nemamo pojma!" Šta onda od njih više tražiti i očekivati? Ostavke i krivična odgovornost bi bilo jedino časno i pošteno. Samo, gde naći odgovoronost, čast i poštenje u lokalnoj vlasti u Zrenjaninu?

      Zamorčići ili građani, videće se uskoro na ulici. Svi uvek dobiju ono šta zasluže.