Stvarni
problemi su gurniti u stranu. Zrenjanin se ponovo nalazi u 1941. godini.
Fašisti i antifašisti, monarhisti i komunisti. Ponovo jedni protiv drugih. Jednako
kao i tada, prepleteni zatucanošću i ekstremizmom.
Pisao sam već, po meni je svo ovo dobro osmišljeno zezanje. Veliki i mali Srbi, odanost idealima kojih odavno više nema. Postiđen nad
pethodnom rečenicom mogu samo da konstatujem da to ovde uvek prolazi. To seme
ovde uvek klija! No, ta igra ima i svoja pravila. Što je veći nacionalizam na tacni, to je veća prevara u najavi. Pripadnici vladajuće kaste,
operisani od ideologije, ujedinjeni samo oko profita, satkani od lažnih monarhista i
republikanaca, liberala i levičara... očigledno se spremaju za veliku igru, za
veliki novac. Odgovor se nameće sam po sebi, to je pitanje pijaće vode! Naravno, ne isključujem da ima neki procenat onih koji pitanju promene imena grada pristupaju spram svojih političkih uverenja. Siguran sam da podrška određenih lokalnih tajkuna znači svima koji su u ovo upleteni, naročito kada znamo da će se zbog bolesti Gorana Kneževića uskoro morati iskristalisati novi lokalni vožd. Međutim, lova je lova. Lako će se oni dogovoriti ako novca ima. A biće ga, ako se mi upecamo!
Dalekog februara 2015. potpisan je ugovor
o izgradnji postrojenja za prečišćavanje vode. Posao je dobila izvesna Zillio
grupa. Već tada se spekulisalo o stvanim vlasnicima kompanije jer je gotovo
nemoguće pronaći neko slično postrojenje koje je ta firma izgradila. Za tu
namenu, pomenuta firma dobila je i besplatno zemljište. Elem, ugovorom je definisano da ispravna
voda u naše česme stiže u roku od 8 meseci. Pritisak javnosti bio je izražen.
Dva velika protesta organizovana u danima kada je taj posao, po ugovoru, morao
biti završen, i bezbroj obećanja vlasti kako je rešenje pred vratima. Išlo se
toliko u apsurd da su predstavnici grada postavili dve kamere koje su uživo prenosile
radove na izgradnji postrojenja 😊 Od tada je prošlo više od 3 godine, vodu i
dalje nemamo. Ostalo je zabeleženo da su se, godinu dana posle isteka obaveze po ugovoru, lokalni čelnici hvalili da "posao ide očekivanom dinamikom". Kakva je to očekivana dinamika ako je ugovorom drugačije definisana? Zaista nestvarno zvuči. Krajem prošle godine obajvljeno je da je posao okončan. Dva puta je
sistem probno puštan u rad i oba puta je došlo do pucanja mreže. Te smo vikende
provodili štrokavi, nemajući ni tu neispravnu vodu za umivanje. I onda su svi
ućutali. Igra je počela!
Grad je ugovorom dao resurse a pomenuta
kompanija je trebalo da prečisti vodu i da je prodaje građanima. Za sve one
neupućene hoću da naglasim da nije šala ovo što ću napisati. Zakon o komunalnim
delatnostima ZABRANJUJE da se tim poslom bavi privatna kompanija. Snabdevanje
građana vodom, po zakonu, može vršiti samo JAVNO PREDUZEĆE, preduzeće u
apsolutnom vlasništvu građana. Dakle, fabrika je izgrađena, ali dozvolu NIKADA
NE MOŽE DOBITI! Naravno, niko nije odgovarao. Mnogi smatraju da se radi o
nesposobnim ljudima koji nisu pročitali zakon. Ja mislim drugačije! Jako dobro su ga pročitali i radeći ovo što su uradili doveli su grad u poziciju da direktnom
pogodbom otkupi postrojenje! Dakle, nema drugih ponuda, kupuje se to što je
izgrađeno. Kako (po kom zakonu?) i po kojoj ceni ostaje misterija.
Ugovorom je bilo definisano da je tehničko
održavanje u nadležnosti privatnog partnera. Drugim rečima, nemamo uvid u to kako se postrojenje gradilo. Da li su u njemu sve nove komponente, ili ima i polovnih? Koliko delova ima garantni list? Takvih pitanja je milion! Jedino
je bilo važno da voda (na izlalzu iz postrojenja) bude u granicama
prihvatljivih parametara, i pitanje koliko će kubik vode koštati. To sada nisu ključna
pitanja!
Znate, kada sedate u taksi on vas prevozi
od tačke A do tačke B. Ne interesuje vas da li će sutra motor da mu otkaže, da
li su amortizeri pri kraju, startuje li na -10... Ne tražite od taksiste
servisnu knjižicu automobila. Kada KUPUJETE auto onda sve to tražite na
uvid! Sve kontrolišete! Tek tada možete da kažete koliko bi to platili, koliko
to vredi. To mi danas radimo. Kupujemo postrojenje! Vlast bi sada da preskočimo taj posao. Izgrađeno, kupljeno i teraj
dalje. U medijima se pominje cifra od oko 8.5 miliona eura. Sa druge strane
neki stručnjaci govore o više nego duplo manjoj vrednosti. Vlast insistira da se posao što pre završi. Da se na
sledećoj sednici, dizanjem ruku, kupi mačku u džaku. Mačka koju svi moramo da
negujemo. Takođe, ne znamo kakav ugovor vlasnici postrojenja imaju za odlaganje nus proizvoda prečišćavanja vode. Gde se odnosi mulj? Ma, previše je pitanja bez odgovora da bi znali vredi li čemu to postrojenje, a kamoli da li smo spremni da ga kupimo.
Da li ćemo se i dalje pecati na „bućku“
pokazaće vreme. Upecamo li se sada, ostaćemo somovi do kraja života!
