KAKO SE KALILA ZRENJANINSKA VODA

Dugačko jeste, a samo je u tezama i ne može kraće. Svedočansvo najveće sramote Zrenjanina. Ako ne želite da znate istinu, nemojte da čitate.

Za one koji ipak reše, upozorenje. Verovatno ću mnogo toga propustiti, ali hajde da pokušam. Dopunite važnim, a preskočenim događajima pa ću uneti u dokument.

• 14. januar 2004. je dan kada je odlukom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo voda u Zrenjaninu proglašena neispravnom i zabranjenom za piće i pripremu hrane. Istom odlukom Grad Zrenjanin je bio u obavezi da dok se problem ne reši, na neki drugi način (cisterne...) obezbedi građanima ispravnu vodu. To se nikada nije deilo.
• 22. aprila 2012. potpisan ugovor između JKP Vodovod i kanalizacija Zrenjanin sa Wassertechnik-om. Predviđena cena izgradnje fabrike 25,6 miliona evra, projektovana cena kubika vode 0.27-0.34 evro centi.
• 28. mart 2014. raskinut ugovor sa Wasserechnikom. Posao označen kao preskup, a kvalitet vode, posle pilot testiranja, u skladu sa evropskim, a ne našim pravilnikom.
•  Pomoćnik gradonačelnika Ivan Dević, u izjavi koju je dao medijima objašnjava razliku između prethodnog rešenje i onoga što će grad sada uraditi.

„U tom slučaju (Wassertehnick) Grad bi, nakon izgradnje tog postrojenja, postao i njegov vlasnik, a u sadašnjoj nabavci nije u pitanju nabavka materijalnih dobara, odnosno fabrike, već usluga"

• Krajem avgusta 2014. raspisan tender za nabavku usluge prečišćavanja pitke vode.· 
• Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki 3.decembra 2014. poništila u celosti tender za nabavku usluge prešićavanja pitke vode u Zrenjaninu.
• 19.decembar raspisan novi tender. Gradonačnik Čedomir Janjić izjavio :

"Zrenjaninci će imati zdravu pijaću vodu 2015. godine. Problem rešavamo bez javnog novca. Cena vode biće 28 evro centi po kubiku”

• 12. februara 2015. potpisan ugovor između JKP Vodovod i kanalizacija u Zrenjaninu i italijanskog  Zillio SPA (organak u Srbiji). Posao će raditi konzocijum od tri firme (Zillio SPA, Zillio d.o.o. i Synertech) Potpisnici Goran Tajdić i Nenad Obradović.  Pored funkcionera grada potpisu prisustvovao tadašnji ambassador Italije Đuzepe Manco. Ugovorom definisano da će ispravna voda stići do građana u roku od 8 meseci, odnosno do 12. oktobra 2015. godine.
•  U momentu isteka roka za završetak projekta, nije postavljen ni kamen temeljac. Tada postaje jasno da posao neće ići kako su planirali.
•  Krajem septembra 2017. godine, sa dve godine kašnjenja, postrojenje prvi put krenulo sa probnim radom. Vikende obeležile havarije nakon kojih je grad ostajao na dan, dva bez bilo kakve vode.
•  19. novembra 2017. postrojenje prvi put prestalo sa radom. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo nije dostavio potrebnu saglasnost. Nakom prvog prestanka sa radom svima postaje jasno da ne samo da postoje problemi u finansiranju i realizaciji projekta, već postoji i zakonski problem da se posao uspešno okonča. 
•  30. januar 2018. godine Ana Brnabić u poseti Gradu Zrenjaninu izjavljuje sledeće :

"Dobra vest je da je fabrika završena, a problem je nastao kod Zakona o komunalnim delatnostima po kome privatna kompanija ne može da se bavi uslugom prečišćavanja vode.

• Nakon izjave Ane Brnabić, Nenad Obradović iskazuje spremnost da proda postrojenje državi ili gradu. Iznosi da su troškovi do tada oko 8.5 miliona evra, a što se tiče zakonskog propusta (iako je zakon ekspilicitan) izjavljuje:

“To je greška koja se potkrala svima, pa i nama. Ne mogu da krivim nikog – ako mi nismo dobro pročitali, što bi drugi čitali za nas? Tako da, nažalost, to je tako kako jeste"

•  Marta 2018.godine, opozicione političke stranke i udruženja, kroz neformalni savez nazvan “Zajedno za vodu” zahtevaju od Grada i JKP Vodovod informaacije o celom postupku. Stav je da se ne sme dozvoliti kupovina “mačke u džaku”, odnosno ne sme se uzimati postrojenje u vlasništvo grada ukoliko ne znamo u kojoj meri je završeno, sposobno da preradi vodu, kakvi su dugovi……
•  Aprila 2018. postaje javna informacija da je ceo posao kreditiran od Ersste banke u iznosu od 4 miliona evra. Nejasno kako kada u prihodnim stranama nijedne od članica konzorcijuma  nema proknjižen prihod po ovom osnovu.
•   U postupku prikupljanja podataka od strane “Zajedno za vodu” javnost saznaje da su sve tri članice konzorcijuma na istoj adresi sa istim zakonkim zastupnikom.·      
•   Na zvaničan zahtev za pristup informacijama od javnog značaja upućen direktoru JKP Ivanu Deviću, da nam pokaže rezultate merenja probnog rada postrojenja, isti odgovara da te rezultate nema i da se obratimo investitoru. Drugim rečima, direktor JKP kaže da on koji je odgovoran za snabdevanje građana vodom ne zna šta građanima teče kroz česme. 
• 15. juna 2018. godine razrešen direktor JKP Vodovod i kanalizacija Ivan Dević. Na mesto v.d direktora imenovan Predrag Bodiroga koji se još uvek nalazi u istom pravnom svojstvu (skoro 2 godine) na čelu JKP Vodovod i kanalizacija.
•  Juna 2018. godine “Zajedno za vodu” podnosi krivičnu prijavu protiv N.N lica zbog kršenja Zakona o komunalnim delatnostima prilikom tendera i sklapanja ugovora.
•  Od strane gradskih i republičkih vlasti, kao i od Nenada Obradovića, javnost u više navrata obaveštena o toku pregovora o otkupu postrojenja. Sporna cena. Odgovora na postavljena pitanja o samom postrojenju nema. Ni reči.
• 16. novembra 2018. Vlada Srbije na redovnoj sednici usvaja predlog Izmena i dopuna Zakona o komunlanim delatnostima i šalje ga u Skupšinu Srbije na usvajanje. Javnost o ovome ne zna ništa. Na sednici Skupštine Srbije, decembra 2018. uz usvajanje Budžeta za 2019. godinu, uz set od još 63 različita zakona, usvaja izmenu zakona i od tada privatnik može da se bavi poslovima u vodosnabdevanju. To je jednina izmena pomenutog zakona. Javnost saznaje za promenu kada je ona gotova.
•  19. decembra, tri dana nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini, postrojenje za prečišćavanje vode u Zrenjaninu ponovo počinje sa radom. Nezabeleženo u savremenoj istoriji da se izmenom zakona, 3 godine kasnije, ozakoni nezakonit ugovor. Podsećam, retroaktivna primena zakona ne postoji kao pravna mogućnost. To nije standard koji propisuje samo naš Ustav, već ga propisuje svaki najviši pravni akt, čak i u demokratski najnerazvijenim zemljama sveta.
• 17. aprila 2019. godine, postrojenje ponovo prestaje da radi. Zvanično zbog nagomilanog taloga na filterima. Još jednom se pokazuje da su Zrenjaninci deo eksperimenta jer oni koji su gradili postrojenje nemaju pojma na šta će sve naići. Naprosto, kada se radi kako se radilo, jasno je da nema ni rezultata.
• Ambasada Italije 9. maja 2019. godine odgovara na javni upit Građanskog preokreta o ulozi kapitala i firmi iz Italije u poslu prečiščavanja vode. U nemuštom odgovoru kažu sledeće:

“Verujemo u podršku Opštine Zrenjanin, kod koje smo urgirali povodom ovog pitanja, kako bi se brzo došlo do rešenja”

• 17. maja 2019. godine Skupština Zrenjanina daje “pozajmicu” privatnom vlasniku postrojenja u iznosu od 67,5 miliona dinara.  Građanski preokret obaveštava javnost o tom događaju koji se krio u papirima skupštinskih odluka. Podsećam da je prilikom zaključenja ugovora sa konzorcijumom rečeno da taj posao grad neće koštati ni dinara. Ta rečenica je bezbroj puta ponovljena od strane lokalnih vlasti. Pored ovoga, rebalansom budžeta predviđeno i 42 miliona dinara za subveniciju za prešićenu vodu za piće, za koje ni danas ne znamo da li su utrošena ili nisu.
• 26. juna 2019.  Ana Brnabić ponovo dolazi u Zrenjanin u posetu gradu i postrojenju. Tom prilikom daje neverovatni izjavu. Država je menjala zakon da bi od nezakonitog čina sačuvala javne funkcionere i privatne partnere.

“Izmenili smo i zakon kako bi privatni investitor pružao uslugu prečišćavanja vode… Da pokažemo građanima i medijima šta sve radimo i da vidimo zajedno šta ćemo uraditi i naravno, da očekujemo da do 10. jula krene voda za građane Zrenjanina koja je dobra za piće.”

•  Nakon ponovnog dolaska Ane Branbić u Zrenjanin i postrojenje, 9. avgusta 2019. Nenad Obradović nas obaveštava da su na “korak od pobede” i da je postrojenje preuzelo vodonabdevanje grada u celosti. Tada predstavnici konzorciju izjavljuju da ukoliko ne uspeju da obezbede ispravnu vodu do oktobra, sami će čekićem polupati postrojenje.
•  5. septembra Građanski preokret podnosi krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Čedomira Janjića, Nenada Obradovića, Gorana Tajdića, Ivana Devića, Predraga Bodiroge i Jasmine Malinić. Protiv pomenutih lica prijava je podneta zbog sumnje da su izvršili niz krivičnih dela tokom poslednjih pet godina u vezi sa vodosnabdevanjem. Pored poznatog prebacivanja 67.5 miliona dinara privatnom partneru, JKP Vodovod i kanalizacija je u dva navrata bila jemac platca i plaćala opremu kupljenu za postrojenje, kao i još jednom prilikom dala milionsku “pozajmicu”. Sve ukupno, preko 100 miliona dinara javnog novca dato je “konzorcijumu”. Uz prijavu prosleđeno preko 60 strana dokaznog materijala. Podesćam, u ceo posao se ušlo jer grad nema novca pa smo nezakonito posao dali nekome ko ga ima. Na kraju, pored kredita koji ćemo opet mi da vraćamo, još i 100 miliona u kešu, a to je ono što je poznato, vode i dalje nema. Nejasno je šta je ulog investitora.
•  20. oktobra dva člana Upravnog odbora Građanskog preokreta podnela Ustavnu žalbu zbog toga što im je u trajanju od više od 15 godina uskraćena voda za piće.
• 27. oktobar 2019. godine, Sveta Petka slava SNS. Na obeležavanju sveštenik SPC Slađan Ristić čestita uspehe lokalnoj vlasti uz izjavu " Konačno smo dobili i zdravu vodu."
•  27. decembra 2019.godine postrojenje ponovo prestaje da radi. Isključeno na zahtev JKP Vodovod i kanalizacija jer su se u vodi pojavile prekomerne količine opasnih bakterija. Nezvanično, u vodi se nalazila i velika količina fekalne bakterije koja je nastala kao proizvod postupka prečišćavanja. Na ovo su stručnjaci dugo upozoravali ali niko nije hteo da sluša.
• 28. decembra gradonačelenik Čedomir Janjić izjavljuje :

"Imali smo zacrtane rokove koji su probijeni, jer prečistač ne daje pijaću vodu koja zadovoljava sve zadate parametre. Dali smo novi rok investitoru (do kraja marta, prim. aut.) i, ukoliko sve ne bude po propisima, raskinućemo ugovor i neko će za to morati da snosi odgovornost"

• 20. janura pokrenut postupak proširenja krivične prijave od strane Građanskog preokreta, jer je na osnovu pribavljene dokumentacije,  ali i javno iznete činjenice od strane gradonačelnika Zrenjanina, za sve vreme “probnog rada” koji sa prekidima traje već nekoliko godina, sav otpad (oko 20% celokupne vode), uključujući i hazardni otpad koji se zakonom mora odlagati na propisan način, išlo direktno u kanalizaciju, pa u istom kvaliteteu ( Zrenjanin ne poseduje kolektor za prečišćavanje otpadne vode) direktno u Begej. Pritom, za tu uslugu privatnom postrojenju usluga nikada nije fakturisana, a samim tim i nikada nije ni naplaćena. Na taj način za višemilionske sume ostao je uskraćen JKP , budžet grada i republike, a privatnik je stekao nezakonitu dobit.
•  13. februara u akciji policije privedeni Nenad Obradović, Ivan Dević i Goran Tajdić. Tajdić odmah posle davanja iskaza pušten do pokretanja psotupka, a  Obradovići i Deviću određen pritvor do 30 dana. Nikada nismo saznali da li je akcija provedena na osnovu neke prijave ili samostalnog rada istražnih organa. Kako se istek tog roka (30 dana) poklopio sa vanrednim stanjem zbog COVOD-19, ne znamo da li su pušteni ili im je pritvor produžen, kao ni da li je postupak otpočeo.
• 15. februara Građanski preokret podneo krivičnu prijavu protiv ministra privrede Gorana Kneževića, a na osnovu audio zapisa objavljenih na KTV televiziji 12. februara. U istom audio zapisu, neki od njegovih najbližih saradnika upravo njega označavaju kao onoga ko donosi sve odluke u poslu prešičćavanja vode u Zrenjaninu.
• 24. februara JKP obaveštava javnost da je Postrojenje ponovo rpeuzelo snabdevanje grada vodom.

„Obaveštavamo javnost da nam je putem mejla stigla registraciona prijava o promeni u APR-u ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva Gruppo Zilio doo Beograd, kojom je na funkciju direktora, umesto razrešenog Nenada Obradovića, imenovan Bojan Dimkić”

•  8. aprila, u sred pandemije virusa kada je higijena jedini spas, ceo Zrenjanin ostaje bez vode. Prvobitno najavljeno isključenje zbog dodatnih radova (povećanje pritiska) u postrojenju produžilo se jer se, kako su saopštili desio “strujni udar” pa je grad umesto u 23h ostao bez vode u popodnevnim satima. Posao nije završen na vreme pa vodu građansvo nije dobilo u 7h 9. aprila, već je sve do kasnih večernjih sati snabdevanje bilo ograničeno. Poseban problem predtadstavlja odluka nadležnih da se za vreme radova ne pokreće snabdevanje iz bunara (kao što je bilo u prethodnih 50 godina), te su građani ostavljeni i bez tehničke vode, iako je ona mogla (a po Zakonu o komunalnim delatnostima i morala) da im se doprema. Sve to u sred pandemije.
•  Istog dana, 8. aprila, Grad Zrenjanin odnosno gradonačelnik daje, po meni jednu od najbezobraznijih izjava:

“Чињеница је да је забрана још увек на снази, али тенутно грађани Зрењанина у водоводној мрежи имају воду одличног квалитета, тачније воду која одговара Правилнику. Ове анализе потврђују да смо на правом путу који ће резултирати скидањем забране која је на снази од 2004. године.”

• 9. aprila Građanski preokret podneo novu krivičnu prijavu protiv direktora vodovoda jer je iz saopštenja medija i novinara u Zrenjaninu jasno rečeno da je pomenuto preduzeće, da bi novinari ćutali o svim dešavanjima, davalo medijima i pojedincima iz medija da besplatno toče gorivo na račun Vodovoda, javnog preduzeća koje je u milionskom negativnom poslovanju.
• 10. aprila, u izjavi datoj KTV televiziji, novi direktor postrojenja Bojan Dimkić kaže da on i ne poznaje Nenada Obradovića, da su njega tu postavili novi vlasnici, kako on kaže “Jevreji”. Nejasno je kako i gde je došlo do promene vlasništva u postrojenju kada ni u jednoj od članica konzorcijuma, bar po APR nije bilo nikakvih promena.
•  10. april, gradonačelnik Zrenjanina kaže da će grad raspisati javnu nabavku u sred vanrednog stanja kako bi se zgrade opremile dodatnom opremom kako ne bi bilo problema sa pritiskom. Nejasno je čijim novcem, i zašto se to radi kada je postrojenje “ugovorom” na koji se poziva obavezno da “gura” u sistem vodu pod pritiskom od 3.2 bara, što bi bilo sasvim dovoljno. Da li se javnim novcem ponovo saniraju neuspesi postrojenja? Da ne komentarišem dalje.
•  Danas, 11. aprila, potpuno je jasno da se u vreme vanrednog stanja, bez bilo kakve kontrole, na silu pokušava ukinuti zabrana upotrebe vode za piće, zabrana koja traje još od početka 2004. godine!

Sigurno sam mnogo toga propustio, gomila stvari se tu dešavala, rokovi su produžavani desetinama puta, broj aneksa nezakonitog ugovora niko ne zna…ali neka ostane kao svedočanstvo koje ćemo dopunjavati i sačuvati od zaborava.

Posle svega, posle miliona javnog novca uloženih u nešto što nije naše (a ne znamo ni ko kaže da njegovo jeste), zabrana upotrebe vode (ako je i ima) i dalje je na snazi, odgovorni su i  dalje na svojim funkcijama, a većina građana i onih koji ovo trpe i u svojim domovima. Bez vode, ali i bez normalne ljudske reakcije.

Što se mene tiče, krivi su svi. Najviše je kriva lokalna a zatim i republička vlast. Ipak, od odgovnosti pred našom decom, zato što ćutimo i trpimo, nećemo pobeći ni mi.

Još jednom, ono što sam propustio dopunite na mrežama, ovde...da sačuvamo od zaborava i sramote.