VODA NAŠA NASUŠNA

Odavno su prošli svi „poslednji“ rokovi za završetak postrojenja za prečišćavanje pitke vode, a ispravne vode u Zrenjaninu i dalje nema. Nema više ni izjava čelnika grada da je rešenje „pred vratima“. Očigledno da je postrojenje koje godinama zajedno grade lokalni čelnici (potpomognuti državom) i gospodin Obradović sa svoje tri firme i 6 zaposlenih u jednom stanu, doživelo potpuni debakl. Ova igranka mora konačno da se završi. Svi smo odavno umorni, ali i siti laži, gluposti, obećanja....svega onoga što ova ekipa jedino ume da servira građanima. Nije da nije bilo lepo ali sada je već previše.

Pošto je potpuno jasno da su svi ugovorni rokovi daleko iza nas, da investitor nije ispunio svoje obaveze, a verujte, nemamo više ni para da finansiramo privatnu kompaniju gospodina Obradovića, stvari su potpuno jasne i ugovor se mora raskinuti. Da ne pominjem sada i zakonitost samog ugovora, izmenu zakona da bi se on retrokativno (što svakako nikada i ne može) legalizovao, pa sve do obećanja (opet lažnih) da će postrojenje sam polupati ako do septembra ne bude radilo. Činjenica je da je kraj novembra, da nikakvih analiza nemamo i da je zabrana vode za piće i pripremu hrane i dalje na snazi. Dakle, krajnje jednostavno, posao je propao i to treba jasno reći!

Kada se ugovor raskine, prvo moramo videti šta sa postrojenjem, pošto je u njemu „zarobljeno“ 100 miliona dinara javnog novca. Da bi o eventualnom preuzimanju postrojenja razmišljali, stručna i nezavisna komisija mora utvrditi stepen izgrađenosti, mogućnosti ali i nedostatke. Moraju se utvrditi i eventualna dugovanja „konzorcijuma“ prema trećim licima jer su građani Zrenjanina dali dovoljno para, vremena i strpljenja, da preuzimanje nekih dodatnih dugova nikako nije prihvatljivo. Ipak treba znati da te milione pozajmica nećemo imati odakle naplatiti ukoliko budemo „fendovali“ Obradovićevu imovinu.

Država, kao saučesnik u ovoj trenutnoj situaciji, mora rešiti pozajmicu sa Erste bankom i kreditima koji su gospodinu Obradoviću odavno dospeli na naplatu. To je najmanje što može učiniti nakon svega. Građani Zrenjanina jesu građani Srbije i ne može se država prema nama tako bahato ponašati.

Naravno, pored svega ovoga, nadležna tužilaštva konačno moraju pokrenuti postupke i utvrditi stepen i odgovornost pojedinaca u ovom „poslu“. Tek ako odgovorni budu sankcionisani, možemo se nadati da postoji bar promil pravne države. Takođe, izmenom Zakona o komunalnim delatnostima, koje je Vlada Srbije predložila a zatim Skupština Srbije usvojila, od vode je napravljena roba i to se mora menjati. Naročito jer je Ana Brnabić u nekoliko navrata izjavila da je zakon menjan upravo zbog Zrenjanina.

Voda nije političko već civilizacijsko pitanje, i ona ne može biti roba već predstavlja pravo svakog građanina Srbije, bez obzira na njegovo imovno stanje. Pristup vodi nije bio zabranjivan siromašnima ni u srednjem veku pa ne može ni u Srbiji u XXI veku, a to će se desiti ukoliko dozvolimo da javni vodovodi mogu postati privatno vlasništvo.

Dakle, raskid ugovora, pa da vidimo kako dalje. Glupo je čekati nešto što se nikada neće desiti.