Питања која су остала без одговора

     

Недељу дана од окончања кризе у ОШ „Свети Сава“ у Шапцу, ствари се, бар у школи, враћају у нормалу. Међутим, разлози који су довели до кризе и даље нису добили одговоре. Основна питања у овој причи јесу питања законских  надлежности министра, али и улоге школског одбора у управљању школом.

     Када је у Скупштини Србије усвojeн нови Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) велики део стручне јавности изразио је оправдану сумњу да ће цео просветни систем бити апсоолутно централизован. Најочитије се то видело у члановима закона који дефинишу да је министар тај који именује све директоре школа у Србији и да школски одбор више нема никакву улогу, осим саветодавне. Министар Шарчевић је упорно, кроз све јавне наступе негирао такво тумачење, тврдећи да ће демократска процедура бити очувана, да се ништа неће променити у начину избора директора, и да део јавности то злонамерно тумачи. А да ли је баш тако?

    Ситуација у ОШ "Свети Сава" у Шапцу указује баш супротно. Претходни директор школе је 6. новембра поднео оставку. Школски одбор, као орган управљања (закон и га и даље тако третира) исту је прихватио и на истој седници донео одлуку о расписивању конкурса, али и дао предлог за вршиоца дужности директора! Предлог је већ сутра, 7.новембра упућен министарству. За оне који нису довољно добро упознати са садашњим и ранијим законским решењима напомињем да је до примене новог ЗОСОВ-а одлука и именовање вршиоца дужности директора била искључиво на школском одбору.  Новим законом је и та надлежност пренета на министра. Он је тај који, у складу са законом,  у року од 8 дана именује вршиоца дужности, али је, случајно или намерно, из закона нестала одредба ко истог предлаже!

     У поменутој школи министар је именовао вршиоца дужности тек после 35 дана, односно 13. децембра. Дакле, већ тада је јасно прекршен закон. Питање је да ли је то једино кршење? Оно што је спорно, оно што посебно забрињава јесте што је именовао особу коју школски одбор није предложио! А ко онда јесте? По ком критеријуму и са које листе? Да ли то значи да министар може у сваком моменту да разреши било ког директора а да на његово место доведе неког просветног „стечајног управника“, некога по сопственом нахођењу, или по налогу неког локалног политичара? И све то због изостанка једне реченице у закону!

  

    Консултујући  правнике, међу којима су били  и неки професори са Правног факултета, закључак је да министар погрешно тумачи закон. У закону стоји да директора предлаже школски одбор, а како је вршилац дужности такође директор, али са ограниченим мандатом, то би, по мишљењу правника значило да и њега школски одбор мора да предложи. Као што у Закону нигде не стоје посебно исказане надлежности вршиоца дужности, већ само само надлежности директора, тако би, по мишљењу правника исти принцип морао бити примењен и на избор дриректора, односно вршиоца дужности директора. Дакле, по мишљењу струке, школски одбор је тај који предлаже а министар тај који у року од 8 дана именује. Понављам, то се није десило!

     На крају је криза решена али ова питања су остала без одговора. У сваком случају потребно је затражити аутентично тумачење правне норме, јер је велика вероватноћа да ћемо се веома брзо сустрести са истом ситуацијом. Ми ћемо, као Независни синдикат просветних радника Војводине, то и учинити!

     Постоје само два могућа одговора. Или је министар у овој школи грубо прекршио закон или је обмануо јавност када је исти бранио. Како год, ради неких будућих ситуација одговор је неопходан.